Oesophagitis predstavlja zapaljenski proces na sluzokoži zida jednjaka. Može da se manifestuje u vidu blagih zapaljenskih promena na površini sluzokože, ali i u vidu teških, ulceroznih promijena na sluzokoži jednjaka. 

Mukozni sloj jednjaka je veoma važan jer ima zaštitnu funkcijui formira barijeru koja štiti dublje slojeve jednjaka od oštećenja. Ovaj zaštitni sloj se sastoji od sluzi koju produkuju ćelije u zidu jednjaka i bikarbonatnih jona (bikarbonatni joni imaju važnu ulogu u neutralizaciji kiselih produkata koji dospijevaju u jednjak u toku vraćanja hrane iz želuca). Poremećaj ili oštećenje ovog zaštitnog sloja dovodi do pojave zapaljenskih, erozivnih ili ulceroznih oštećenja na sluzokoži jednjaka.

Oesophagitis može da bude primaran i sekundaran. Primarni oesophagitis je obično uzrokovan direktnim kontaktom životinje sa uzrokom oštećenja. Na primijer u pitanju mogu da budu različiti kiseli ili bazni proizvodi kao i korozivne materije, opekotine, zračenje kao i strana tijela koja životinja unese u jednjak. Sekundarni oesophagitis je obično posljedica nekog primarnog oboljenja, kao što je na primer megaesophagus o kome smo pisali u prošlom broju.

Klinički znaci

Znaci koji se javljaju kod upale sluzokože jednjaka variraju od težine promijena na samoj sluzokoži, i mogu da budu blagi, gotovo neprimijetni, ali i mogu da budu takvi da ugrožavaju život životinje. Znaci koji karakterišu oesophagitis ukuljučuju pojačano balavljenje, poremećaj ili nedostatak apetita, perverzan apetit, slabljenje životinje, vraćanje konzumirane hrane i tečnosti na nos ili usta. U pljuvački životinje obolele od oesophagitisa najčešće se nalazi krv ili sukrvica, kao i veći ili manji parčići nesvarene hrane. Moguća je i pojava visoke tjelesne temperature. Česta komplikacija oesophagitisa je aspiraciona upala pluća.

Dijagnoza

Da bi se postavila sumnja na oesophagitis, moraju se prikupiti svi podaci od vlasnika o tome šta je životinja jela, kakve su joj navike, da li ima običaj da u usta uzima strana tela, da li je životinja u sredini u kojoj boravi mogla da dođe u kontakt sa insekticidima, sredstvima za održavanje higijene kući i sl. Fizički pregled pacijenta retko može da pomogne u dijagnostici esophagitisa, ali ga je vrlo važno detaljno izvršiti da bi eliminisale moguće diferencijalne dijagnoze. Međutim, moguće je da veterinar prilikom pregleda otkrije znake upale jezika ili ždrela, naročito ako je životinja uzela neku kaustičnu supstancu. Životinja može i da pokazuje bol kada veterinar prepipava regiju vratnog dela jednjaka. Kontrastni rengenološki pregled je jako važan metod dijagnostike, jer se uz pomoć ove metode mogu otkriti promene u izgledu sluzokože jednjaka. Endoskopija je takođe koristan metod pregleda pacijenta.

Terapija

Da bi se ikakva terapija sprovela, potrebno je da veterinar u saradnji sa vlasnikom utvrdi uzrok oesophagitisa, pogotovu ako su pas ili mačka uneli neku korozivnu hemijsku supstancu.Obavezno treba da se takva korozivna supstanca iz jednjaka ispere, rastvorom blage kiseline ako je u pitanju trovanje bazom, ili rastvorom blage baze ako je u pitanju kisalina.

Kod lakših slučajeva oesophagitisa, oboljenje se obično sanira za nekoliko dana bez ikakve specifične terapije. Vlasniku se savetuje da prvi dan po pojavi ovoga oboljenja životinji ne daje da konzumira ikakvu hranu ili tečnost. Sledećih dana preporučuje se davanje tačne ili kašaste hrane na sobnoj temperaturi, i vrlo brzo dolazi do prestanka svih simptoma.

Kada su u pitanju teži slučajevi oesophagitisa, terapija zahteva punu pažnju i angažovanje vlasnika, i svakodnevne posete veterinaru.Zbog nemogućnosti da konzumira hranu, životinja se mora svakodnevno veštački hraniti. Veštačka ishrana mora da traje onoliko dugo dok se ne pojave prvi simptomi poboljšanja, kada vrlo lagano treba uvoditi tečnu hranu. Hrana u to vreme treba da bude tečna, sobne temperature, da se daje u malim obrocima i da ima visok sadržaj proteina a nizak sadržaj masti.Vlasnik mora da obrati naročitu pažnju na svoga ljubimca u doba kada dolazi do prvih znakova poboljšanja, jer je životinja gladna, i može da se desi da pojede nešto što njoj nije namenjeno, pa da ponovo dođe do pogoršanja.

Specifična terapija koju primenjuje veterinar za životinju obolelu od oesophagitisa se sastoji iz lekova koji štite površinu jednjaka i stvaraju zaštitni sloj na njegovoj površini. U terapiju se po potrebi uključuju antibiotici ako veterinar posumnja da je došlo do oštećenja dubljih slojeva jednjaka ili ako je došlo do razvoja aspiracione upale pluća. Kod životinja koje manifestuju izraziti bol zbog postojanja oesophagitisa, može se oralno davati rastvor lokalnog anestetika lidokaina da bi se bol smanjio.

Profilaksa

Svaki vlasnik mlade životinje, bilo da je u pitanju štene ili mače, mora da obezbijedi odgovarajuće uslove za njeno držanje. Mlade životinje su izrazito radoznale i u usta stavljaju sve sa čime dođu u kontakt. Zato vlasnik mora da skloni sve potencionalno opasne predmete iz sredine u kojoj novi ljubimac boravi. Uz dosta strpljenja, vaspitanja i vremena mlada životinja će se naučiti šta joj je dozvoljeno da dira i uzima u usta, a šta ne.