DIJAREJE IZAZVANE PARAZITIMA – PROTOZOAMA

U odnosu na parazitarne dijajreje izazvane glistama o kojima smo govorili u prošlom broju “Zova”, parazitarne dijareje izazvane protozoama predstavljaju daleko manji problem u veterinarskoj praksi malih životinja. Za većina protozoa, koje mogu da budu uzrokovači oboljenja pasa i mačaka, su potrebni posebni uslovi da bi ispoljile svoje patogeno dejstvo. Za razliku od pasa i mačaka, protozoarna oboljenja tankih crIJeva su veliki problem u intenzivnom držanju živine i kunića.

Predisponirajući faktori koji su potrebni da bi do infekcije protozoama kod malih životinja došlo su : visoka virelencija agensa, visoka infektivna doza, nizak ili smanjen imunitet domaćina, postojanje još nekog oboljenja domaćina, velika populacija pasa ili mačaka na malom prostoru (odgaivačnice, pansioni za psei mačke), nekvalitetna ishrana i nehigijenski uslovi držanja životinja.

Kokcidije (Coccidiae)

Najaveći broj kokcidija koje se pronalaze u tankim crIJevima pasa i mačaka su komensali i ne izazivaju nikakve patogene efekte. Izosporijaza i kriptosporijaza su najčešća oboljenja pasa i mačaka izazvana kokcidijama.

Izosporijaza je kod pasa izazvana sa Isospora canis, I. ohioensis i I. burrowsi, a kod mačaka sa Isospora felis. Psi i mačke se najčešće inficiraju kada im u organizam iz kontamirane okoline dospeju infektivne oociste, ili kada konzumiraju meso prelaznog ili slučajnog domaćina zaraženo infektivnim oocistama.

Mnogi štenci i mačići su inficirani isosporama ali ne pokazuju nikakve simptome, niti imaju bilo kakve smetnje u funkcionisanju sistema za varenje – dobro jedu i napreduju. Klinički simptomi se javlju kada je infekcija oocistama jako velika zbog loših uslova držanja mladunaca – prenatrpanost, nehigijena, nekvalitetna ishrana, držanje mladunaca sa starijim kategorijama, postojanje još nekog oboljenja, poremećaji u varenju… Naročito rizični prostori za držanje štenaca i mačića su pet-šopovi, odgaivačnice i pansioni za pse.

Najčešći klinički znaci izosporijaze su dijareja, koja može da varira od kašaste stolice do profuzne dijareje sa primesama krvi i sluzi u sebi, nedostatak apetita ili jako slab apetit, dehidracija, gubitak na tIJelesnoj težini i povraćanje.

Dijagnozu postavlja veterinar pregledom svežeg fecesa i pronalaskom oocista u njemu. Međutim, pronalaženje oocista u fecesu je normalno i kod potpuno zdravih životinja. Kod odraslih životinja, oociste se vrlo često nalaze u fecesu ali ne prouzrokuju nikakve simptome niti ugrožavaju zdravlje životinje. Takođe, oociste mogu da se pronađu u fecesu životinja koje imaju proliv, ali da one nisu uzrokovači proliva. Zbog toga je potrebno da veterinar ustanovi sve simptome kao i način držanja i nege životinja, a naročito treba da obrati pažnju na starosnu kategoriju pacijenta, da bi mogao da postavi tačnu dijagnozu.

U terapiji je često dovoljno da se poboljšaju uslovi higijene, držanja i nege životinja, pa da simptomi nestanu. Kod upornijih infekcija, primenjuju se lIJekovi iz grupe kokcidiostatika.

Kriptosporijaza – je oboljenje koje se povremeno javlja kod štenaca i mačića. Uzročnik je Cryptosporidium parvum koji nije izrazito specifičan parazit jedne životinjske vrste, tako da su telad ili jagnjad čest izvor infekcije za štence i mačiće. Moguća je i infekcija ljudi ali samo kod onih kod kojih je imunitet jako suprimiran (na primer ljudi oboleli od AIDS-a )

Kod mladih životinja, kriptosporijaza se manifestuje vodenastom stolicom, slabim apetitom i dehidracijom, dok kod starijih životinja, nema simptoma da je životinja kriptosporama zaražna.

Terapija inficiranih životinja najčešće nije potrebna, već je dovoljno da se poboljšaju uslovi držanja i njege, jer je oboljenje samolimitirajuće. Međutim, kod životinja kod kojih je imunitet suprimiran, neophodno je primeniti odgovarajuću terapiju. Problem u terapiji kriptospoijaze je u tome što vrlo slabo reaguje na terapiju, i vlasnici moraju da budu spremni na lošu prognozu.

Gijardije (Giardiae)

Giardia spp. je protozoa koja parazitira u prednjim partijama tankih crijeva mnogih životinjskih vrsta, uključujući i pse i mačke.

Glavni izvori infekcije za pse i mačke su hrana ili voda u kojima su prisutne infektivne ciste giardije. Divlje životinje su rezervoari giardija, domaće životinje mogu da se zaraze kada piju vodu iz bara, potoka ili kada pojedu neki otpadak ili inficiranu divlju životinju.

Klinički znaci giardioze se javljaju kod štenaca i mačića, dok kod odraslih životinja infekcija obično prolazi subklinički. Kod mladih životinja javlja se obimna dijareja, neprijatnog mirisa i svetle boje. Životinja slabo jede ili nema apetita i mršavi. Dijareja, kao najkarakterističniji znak, može da bude akutna ili hronična, može da se javlja povremeno ali može i da traje stalno. Obično je infekcija giardijama miješana sa nekom virusnom, bakterijskom ili parazitarnom bolešću. Kod ljudi je moguća infekcija giardijama, ali obično kod osoba sa imunodeficijencijama.

Na giardiozu veterinar uvek može da posumnja kada ima slučajeve dijareje kojima ne može da otkrije uzrok i ako je od sličnih simptoma obolelo više životinja koje se zajedno drže. Dijagnozu giardioze postavlja veterinar pregledom fecesa oboljele životinje. Međutim, nije lako pronaći parazita koprološkim pregledom, pogotovu ako pregledač nije dovoljno iskusan, tako da negativan nalaz ne isključuje mogućnost infekcije giardijama.

Prognoza za životinju obolelu od giardioze je odlična kada se odgovarajuća terapija primijeni dovoljno dugo.